Мислимо да Костело има кртицу унутар Специјалног одреда.
Mislimo, da ima Costello vsaj enega krta v posebni enoti.
Мислимо да је можда руска мафија.
Mislimo, da gre za rusko mafijo.
Жао ми је, али мислимо да си ти следећи.
Misliva, da boste naslednji. Vidva resno?
Још увек мислимо да смо центар свемира.
Še vedno mislimo, da smo središče vesolja.
Све што мислимо да формира особу... мисли, емоције, историја... све то обрисано хемијом.
Vse, kar smo mislili, da naredi človeka... Misli, čustva, zgodovina... Vse je izbrisano z malo kemije.
Мислимо да смо наишли на плавог сфикс макаа у амазонској џунгли.
Prepričana sva, da sva globoko v džungli Amazonije naletela na divje male modre are.
Мислимо да је то чудо оружје.
Mislimo, da je ta reč orožje. Tukaj je.
РГ: И наравно, ми мислимо да је то управо оно што треба да кажете мајци која ће први пут добити дете.
Pravzaprav pa misliva, da je točno to potrebno povedati materam, ki prvič povijajo svoje otroke.
РГ: И то је то... И мислимо да много родитеља, када уђете у то... као што је то било и у нашем случају... спакујете кофере за пут у Европу, и веома сте узбуђени што идете.
Torej, to je tisto, ko - najbrž to velja za številne starše, ki se v tem znajdejo, vsaj v najinem primeru je tako - pakiraš za pot v Evropo, in si vznemirjen, da greš.
Предлажем данас, да апатија коју мислимо да знамо заправо не постоји, и да је људима заиста стало, али да живимо у свету који активно обесхрабрује ангажовање сталним постављањем препрека и баријера на наш пут.
Danes vam hočem pokazati, da apatija, kot mislimo, da jo poznamo pravzaprav ne obstaja, ampak da ljudem ni vseeno, vendar živimo v svetu, ki aktivno jemlje voljo do vključevanja s stalnim postavljanjem ovir in preprek na našo pot.
Када по први пут држимо своје бебе, можда мислимо да су оне као "празне таблице", необележене животом, али уствари већ смо их обликовали ми и свет у коме живимо.
Ko prvič držimo v naročju svojega otroka, si morda predstavljamo, da je prazen list papirja, nezaznamovan od življenja, čeprav smo ga dejansko že oblikovali mi sami ter svet, v katerem živimo.
У секуларном свету мислимо да ћемо налетети на важну идеју,
V sekularnem svetu mislimo: "Če je ideja pomembna, bom nanjo naletel.
О ХИВ-у треба да размишљамо не као о појединачном вирусу који мислимо да смо прокљувили, већ као о групи веома особених вируса који се брзо развијају и од којих сваки понаособ може да активира следећу смртоносну епидемију.
Ne smemo razmišljati o HIV-u, kot o enem samem virusu, ki ga dobro poznamo, ampak kot o skupini hitro spreminjajočih se in unikatnih virusov, in vsak od njih lahko zaneti naslednjo smrtonosno epidemijo.
0.25785899162292s
Preuzmite našu aplikaciju sa rečnim igrama besplatno!
Povežite slova, otkrijte reči i izazovite svoj um na svakom novom nivou. Spremni za avanturu?
Mislimo da je to samo znamenje za našo pozornost. 